Yin

...

Generalna — Autor yin @ 22:36

 
 
 

neko je pricao o ljubavi.pomislila si da je ljubav za prosecne i ja sam tvoju misao procitao.
umeo sam da te citam, ti si umela da citas mene.zbog toga su mi prijatno trnule usne i osecao sam kako mi krv tece venama.vrela i crvena.voleo sam taj osecaj.tebe nisam voleo, nisi volela ni ti mene.ljubav je za prosecne.
ali sam te zato osecao. kao nikoga pre.
uglavnom si cutala i ja sam nekako cudno ostao zeljan onoga sto bi mogla reci.nisam slabasan, niti sam ovisnik o drugim ljudima, njihovim recima ili delima...ipak, tvojih sam reci ostao zeljan.
iscekivanje da kazes neku rec me je prijatno bolelo, a tu vrstu bola sam voleo.prosecni bi rekli da sam perverzan.jesam i neka sam.
nisi mi ne mrzela.ti to ne umes.medjutim, nisi bila ni prijemcljiva.prokleto sam dobro znao, da to koliko si mi dozvolila da se priblizim jeste bio vrhunac tvoje naklonosti.to nisam zeleo da upropastim.znam da bi nestala za tren.ne bih patio, ja to ne umem...ali....ali....hm, nedostajala bi mi emocija koju sam, oh, sada zaista perverzno negovao u odnosu na ono sto jesi.
ponekad bih tamo gde sam mislio si, bacio u vodu neku dragocenost i zamisljao ti oci.u njima video osmeh.nisu to bile dragocenosti koje se kupuju u radnjama i daruju u odredjenim prilikama, ne.bili su to dragoceni delovi mog bica koje sam drugima, bezmalo pre "milion" godina ukinuo.na taj nacin sam sa tobom vodio ljubav.
hodao sam po tankoj zici, na prstima.bio sam obazriv.ne secam se da sam ikada u obazrivosti tako uzivao.
sebe sam savrseno uredio.umeo da okrenem situacije u svoju korist.poceo da zivim kako kockar koji uvek dobija...i sve sto sam dobio pocelo je da se prosipa iz dzepova.za tu dosadu u mojim dzepovima vise nije bilo mesta.delio sam sebe, onog povrsnog sebe onima koji su svega zeljni.u pocetku sam ih gledao sa prezirom.sva ta strahovita glad ispraznih persona pocela je da me prlja.prestao sam da ih prezirem.prestao sam da im se dajem.nisam to vise mogao.znam da razumes.
ponekad bih pozeleo nesto da ti pricam.cinio sam to na astralnom nivou.ti si me slusala a ja nikada nisam saznao da li si pritom nesto mislila.
bio sam toliko utemeljen da me pomalo, ali nekako simpaticno, dirala cinjenica da si me pomerala sa mesta.i to mi je prijalo.tako dugo sam stajao nepomican u odnosu na druge ljude.
akcije bih stvarao sam, tek da ne atrofiram.bilo je uzasno previdivih reakcija, medjutim, nije bilo izazova i ja bih se po ko zna koji put ponovo smrtno dosadjivao.
slutio sam da umes da budes otrovna, da si i ti savrseno uredila svoje bice, pribojavao se tvoje nepredvidivosti, ma kako konstantna bila.ti si takodje nepomicna u odnosu na druge ljude.bila si nepomicna i u odnosu na mene.ali si mi dozvoljavala da ti se priblizim.nisi me dozivala, nisi mi dolazila a ja bih ipak u svom maniru, sigurnim korakom ponekad dolazio.priznajem, malo, samo malo, bi mi drhtali misici na nogama.
izazivala si me tim mirovanjem.izazivala da ne uradim nista.sa tim nisam znao sta bih.naucio sam da uradim sve, medjutim, izazov da ne uradim nista je za mene bio nepoznanica.zbog vrtloga emocija pozeleo bih ponekad nesto da razbijem i mozda da te bar jednom  snazno zagrlim i tako cvrsto drzim u zagrljaju neko vreme.
nisam znao sta bi se posle desilo, ne znam ni sad.nisam se usudjivao, ne usudjujem se ni sad.
nikada ti nista od ovoga nisam rekao.verovatno i necu, iako znam da ti sve to vec znas.
jesam...nisam...nikada...necu...valjda zato sto zelim da traje.
 

...

Generalna — Autor yin @ 10:07
 
 
 
 
 
postoje tako neki ljudi, zbog cijeg te nacina postojanja bude sramota.
sustinski te bude sramota da budes u istoj prostoriji sa njima.iako vec milion godina nisi uradio nista cega bi se licno stideo, priredice ti takvu emociju drugi svojim postojanjem.
mozda bi bilo zgodno biti manje senzitivan.muvati se sa svim tim svetom i ne razmisljati previse.medjutim, to nije tvoja sudbina.
protiv sebe se u takvim slucajevima ne vredi boriti.zasto bi uostalom?sklonis se.
nestanes tiho dok metez traje, nikom se ne javis, samo lagano skliznes kroz vrata i izadjes na svez vazduh.
mora biti da postoji bog.on je stvorio coveka.priroda je savrsena.njoj takva greska nije mogla da se desi.

...

Generalna — Autor yin @ 02:39

 


ziv i jos uvek sam.ne I usamljen.
bilo je zena u mom zivotu.sada postojim samo ja sa casom ili flasom u ruci.
ne zalim se.umrecu jednom, kao uostalom i svi na ovoj planeti.ja sam svoju smrt odabrao.
ili je ona odabrala mene.nevazno.
svoju sudbinu zivim bolje nego mnogi trezni.mozda bas zato sto sam uvek omamljen ili sasvim pijan.
ne secam se vise kada ni zasto sam poceo.psiholozi bi rekli ovo, komsije ono a ja kazem da sam alkoholicar i to bi bilo sve.uzroci me ne zanimaju vise.ja sam posledica.

trajem.mnogi sa kojima sam pio umrli su.cekam svoj red.ne prizeljkujem ga, samo ga mirno cekam.
danas je bio lep dan.sedeo sam na klupi sa flasom piva u ruci i posmatrao ljude koje poznajem.
nisu delovali nista srecnije ni bolje od mene.ja pijem i nisam bas neki prizor, medjutim, zalostilo me je sto nisu ni oni a ne piju.zive "uredne" drustveno prihvatljive zivote.
iza vrata njihovih domova - drame.ne bih zalazio u detalje.dovoljno sam dugo tu da skoro pa sve znam.
unesrecene porodice.ne nekakvim spoljasnjim faktorima koliko samim nacinom na koji postoje.
promicali su pored mene a ja sam sedeo i pio.poznati likovi.
cesto su me pitali isti ti ljudi ona nepristojna pitanja.zenidba?deca?
a kada bih im rekao da sam alkoholicar i da to ne bi bilo posteno, gledali su me cudno.
cutali bi uglavnom i vise me nikada ne bi pitali.
znam sta su mislili.
toliko sam ih puta cuo kako mi sapucu iza ledja, da je potpuno neverovatno da postavljaju takva pitanja, kad I sami vide da nisam podoban I o tome tiho govore.
ja jesam pijan, ali nisam zao.nisam zeleo jos nekom da upropastim zivot.pogotovo ne nekom malom nevinom bicu.ne zelim da prestanem sa picem.mislim da nisam ni sposoban.
odavno vec ne razmisaljm zasto sam postao alkoholicar, niti koji je to bio dan kada sam zaplivao u jednom pravcu morem alkohola, ali eto, padne mi na pamet ponekad da je jedan od mogucih milion uzroka licemerstvo sa kojim nisam umeo da se nosim kada sam bio mlad, naivan I ranjiv.danas sa licemerima nemam nikakav problem.ne zanimaju me.primecujem ih, ali me ne zanimaju.
retko pijem sa ostalim alkoholicarima iz kraja.Ni mi pijani nismo svi iste naravi.ja sam samotnjak.cak I ovako alkoholisan od jutra do mraka zazalim sto sam prisutan tu gde neki podjednako pijan lik pred treznim ljudima izigrava budalu.kada se pravi da moze stabilno da stoji na sopstvenim nogama,zalim, duboko zalim sto sam prisutan.pomalo me zbog njega bude sramota.
zivot je prepun apsurda.pijani se prave da su trezni, trezni se pretvaraju da im nije do opijenosti.bilo cim.
ako ne alkoholom, onda bilo cim drugim.
retki su oni koji svoje sudbine zive istinito.zato se ne druzim mnogo.u stvari, ne druzim se uopste, samo se ponekad sretnem sa ljudima.
prisutan sam.
da sam nekada znao sve ovo sto danas znam, mozda ne bih sedeo ispred trafike I  “potapao” dane u alkohol prilicno ravnodusan.to sto sam ravnodusan nema veze sa tim sto sam pijan.
zivim svoje dane, ne ugrozavam nikoga, alkoholicar sam I necu da se lecim.ne ometam, ja sam pristojno pijan.
danas sam popricao sa “Njom”.ona je pristojno trezna I podjednako ravnodusna.uvek se ljubazno javi I ne mari za to sto sam pijan.ne pretvara se da nisam, niti na tome insistira.jednostavno sa mnom razgovara.nisu to dugi razgovori.tek nekoliko recenica, osmeh I to bi bilo to.medjutim u tih nekoliko recenica stane sve sto je potrebno.uvazavamo se.
da je pijana ona bi bila ja, da sam trezan ja bih bio Ona.
zakljucili smo da je lep dan a onda je naislo nekoliko treznih I pijanih ljudi raspolozenih za pricu.
ona I ja smo brzo napustili mesto susreta uz ljubazne pozdrave prisutnima.ostavili smo zeljne razgoovra jedne drugima I pozurili u susret svojim tisinama.
Ona trezna …Ja pijan.
 

 


...

Generalna — Autor yin @ 22:10
 
 
 
 
 

ne znam kako bih sa tobom razgovarao da imas oblik.konkretan.da ne protices tako nevidljiv.da lepo pridjes i kazes "dobar dan", lice da ti vidim.pravo.mozda bih ti glavu razbio.mozda sa tobom ne bih ni razgovarao.samo bih ti glavu razbio.
vidis, pocinjes da mi ides na nerve.shvatio sam odavno da nisi fer.ali korektno bi bilo da o`ladis malo.znas, najgori sljam ovoga sveta ume da zastane u nameri.da kaze, to je previse.ume da da krv kad treba nekom koga ne poznaje.
ti...ti bi da svu i svaciju krv popijes.zato, jebi se.
i svom tom olosu si se krvi napio.nisu postali takvi od lepote.u stvari, olos si ti.
sto sam stariji to vise zalim novorodjene.ne sporim da si fenomen.sa naucne tacke gledista.u praksi si uglavnom sadista.na koji nacin organizujes svoja dela, ne znam.po kom principu, ni to ne znam.ali znam da preterujes.da to jednostavno nije pristojno.
ne poznajem nikoga kome nisi bar jednom oduzeo boje, zamaglio jutra, bez najave oduzeo deciju radost a onda i svaku drugu sitnu radost.
da ne pominjem sva zlodela koja si u stanju da ucinis.mrzi me da nabrajam.razumes ti mene.
sa ljudima kao sto si ti ja ne razgovaram.odbijam svaki kontakt.predali su ti se i postali tvoje zrtve.
tebe ne mogu da izbegnem ali odbijam da postanem zrtva.uporan si jebote.medjutim, ja sam nekako spreman.zivotinja sam.nabildovao sam dusu i um.do krvi smo sparingovali ti i ja.
mozda bi ti voleo da mi budes suparnik.da se bijemo do smrti.nece moci.
sad mi te je dosta.poslednji put kada si mi zamaglio jutro, kada si mi zamutio boje odlucio sam da cemo drugacije da funkcionisemo ti i ja.
boje ti ne dam.ne dam ti ni jutra.ne dam ti nista vise.
ali mogu da ti oduzmem samo ako to pozelim.hladne i bistre glave.
na najvisim nivoima svesti donesem odluku i ukinem ti sve buduce prilike.
ali necu.
ne izazivam te.zabole me da se igram tih glupih igara.pitam se samo kako ti nije dosadno da iznova radis jedno te isto, na razlicite nacine.cak ti se i nacini ponavljaju.jedino sto je jos nepredvidivo je gde ces i kada premestiti tacku sa koje ces pociniti novo zlodelo.
dosadan si jebote.
eno u komsiluku bice staro tek nekih mesec dana place.mislim da je boli stomak.mama joj je vec umorna i nestrpljiva.sagorevam ne znam koju po redu cigaretu od jutros, pijem kafu i nekako mirno unapred zalim to maleno stvorenje.
ja sam tu gde jesam, takav kakav jesam...pomalo umoran ali ne i ogorcen.ipak, sa zadovoljstvom bih ti glavu okrenuo na drugu stranu kada bi mi se sad dzentlmenski ukazao.
zbog one male sto place.
 
 

Powered by blog.rs